1 Kako sedi sam, posta kao udovica,
2 Jednako plače noću, i suze su mu na obrazima,
3 Iseli se Juda od muke i ljutog ropstva;
4 Putevi sionski tuže,
5 Protivnici njegovi postaše glava,
6 I otide od kćeri sionske sva slava njena;
7 Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom
8 Teško sagreši Jerusalim,
9 Nečistota mu beše na skutovima;
10 Neprijatelj poseže rukom na sve drage stvari njegove,
11 Sav narod njegov uzdiše tražeći hleba,
12 Zar vam nije stalo,
13 S visine pusti oganj u kosti moje,
14 Svezan je rukom njegovom jaram od greha mojih,
15 Polazi Gospod sve junake moje usred mene,
16 Zato ja plačem, oči moje,
17 Sion širi ruke svoje,
18 Pravedan je Gospod,
19 Zvah prijatelje svoje,
20 Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga,
21 Čuju gde uzdišem,
22 Neka izađe preda te sva zloća njihova,