1 Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! Govori Gospod.
2 Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev za pastire koji pasu narod moj: Vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, i ne obilaziste ih; evo, ja ću vas obići za zloću dela vaših, govori Gospod.
3 I ostatak ovaca svojih ja ću skupiti iz svih zemalja u koje ih razagnah, i vratiću ih u torove njihove, gde će se naploditi i umnožiti.
4 I postaviću im pastire, koji će ih pasti, da se ne boje više i ne plaše i da ne pogine ni jedna, govori Gospod.
5 Gle, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu Klicu pravednu, koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji.
6 U Njegove dane spašće se Juda, i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će se zvati: Gospod pravda naša.
7 Zato, evo, idu dani, govori Gospod, u koje se neće više govoriti: Tako da je živ Gospod, koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;
8 nego: Tako da je živ Gospod, koji je izveo i doveo seme doma Izrailjevog iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih bejah razagnao. I oni će sedeti u svojoj zemlji.
9 Radi proroka puca srce u meni,
10 Jer je zemlja puna preljubočinaca,
11 Jer i prorok i sveštenik skvrne je,
12 Za to će put njihov biti kao klizavica po tami,
13 U proroka samarijskih video sam bezumlje,
14 Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu:
15 Zato ovako veli Gospod nad vojskama o tim prorocima:
16 Ovako veli Gospod nad vojskama: Ne slušajte šta govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svog srca, ne iz usta Gospodnjih.
17 Jednako govore onima koji ne mare za me: Gospod je rekao: Imaćete mir; i svakome koji ide po misli srca svog govore: Neće doći na vas zlo.
18 Jer ko je stajao u veću Gospodnjem, i video ili čuo reč Njegovu?
19 Evo, vihor Gospodnji, gnev,
20 Neće se odvratiti gnev Gospodnji
21 Ne slah tih proroka, a oni trčaše;
22 Da su stajali u mom veću,
23 Jesam li ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka?
24 Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? Govori Gospod.
25 Čujem šta govore ti proroci koji u ime moje prorokuju laž govoreći: Snio sam, snio sam.
26 Dokle će to biti u srcu prorocima koji prorokuju laž, i prevaru srca svog prorokuju?
27 Koji misle da će učiniti da narod moj zaboravi ime moje uza sne njihove, koje pripovedaju jedan drugom, kao što zaboraviše oci njihovi ime moje uz Vala.
28 Prorok koji sni, neka pripoveda san; a u koga je reč moja, neka govori reč moju istinito; šta će pleva sa pšenicom? Govori Gospod.
29 Nije li reč moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?
30 Za to, evo me na te proroke, govori Gospod, koji kradu moje reči jedan od drugog.
31 Evo me na te proroke, veli Gospod, koji dižu jezik svoj i govore: On veli.
32 Evo me na one koji prorokuju lažne sne, veli Gospod, i pripovedajući ih zavode narod moj lažima svojim i hitrinom svojom; a ja ih nisam poslao niti sam im zapovedio; i neće ništa pomoći tome narodu, govori Gospod.
33 Ako te zapita ovaj narod ili koji prorok ili sveštenik govoreći: Kako je breme Gospodnje? Tada im reci: Kako breme? Ostaviću vas, govori Gospod.
34 A proroka i sveštenika i narod koji reče: Breme Gospodnje, ja ću pokarati tog čoveka i dom njegov.
35 Nego ovako govorite svaki bližnjemu svom i svaki bratu svom: Šta odgovori Gospod? I: Šta reče Gospod?
36 A bremena Gospodnjeg ne pominjite više, jer će svakome biti breme reč njegova, jer izvrćete reči Boga Živoga, Gospoda nad vojskama, Boga našeg.
37 Ovako reci proroku: Šta ti odgovori Gospod? I šta ti reče Gospod?
38 Ali kad kažete: Breme Gospodnje, zato ovako veli Gospod: Šta govorite tu reč: Breme Gospodnje, a ja slah k vama da vam kažu: Ne govorite: Breme Gospodnje,
39 zato evo me, ja ću vas zaboraviti sasvim i odbaciću od sebe vas i grad koji sam dao vama i ocima vašim.
40 I navaliću na vas porugu večnu i sramotu večnu koja se neće zaboraviti.