1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda govoreći:
2 Ustani, i siđi u kuću lončarevu, i onde ću ti kazati reči svoje.
3 Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše posao na svom kolu.
4 I pokvari se u ruci lončaru sud koji građaše od kala, pa načini iznova od njega drugi sud, kako beše volja lončaru da načini.
5 Tada dođe mi reč Gospodnja govoreći:
6 Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar, dome Izrailjev? Govori Gospod; gle, šta je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev.
7 Kad bih rekao za narod i za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem;
8 ako se obrati narod oda zla, za koje bih rekao, i meni će biti žao sa zla koje mišljah da mu učinim.
9 A kad bih rekao za narod i za carstva da ga sazidam i nasadim;
10 ako učini šta je zlo preda mnom ne slušajući glas moj, i meni će biti žao dobra koje rekoh da mu učinim.
11 Zato sada reci Judejcima i Jerusalimljanima govoreći: Ovako veli Gospod: Evo spremam na vas zlo, i mislim misli na vas; vratite se, dakle, svaki sa svog puta zlog, i popravite puteve svoje i dela svoja.
12 A oni rekoše: Nema ništa od toga, nego ćemo ići za svojim mislima i činićemo svaki po misli srca svog zlog.
13 Zato ovako govori Gospod:
14 Ostavlja li sneg livanski sa stene moja polja?
15 A narod moj mene zaboravi,
16 Da bih obratio zemlju njihovu u pustoš,
17 Kao ustokom razmetnuću ih pred neprijateljem;
18 A oni rekoše: Hodite da smislimo šta Jeremiji, jer neće nestati zakona svešteniku ni saveta mudracu ni reči proroku; hodite, ubijmo ga jezikom i ne pazimo na reči njegove.
19 Pazi na me, Gospode,
20 Eda li će se zlo vratiti za dobro,
21 Zato predaj sinove njihove gladi
22 Neka se čuje vika iz kuća njihovih,
23 A Ti, Gospode, znaš sve