1 Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.
2 I progovorivši Jov reče:
3 Ne bilo dana u koji se rodih,
4 Bio taj dan tama,
5 Mrak ga zaprznio i sen smrtni,
6 Noć onu osvojila tama,
7 Gle, noć ona bila pusta,
8 Kleli je koji kunu dane,
9 Potamnele zvezde u sumračje njeno,
10 Što mi nije zatvorila vrata od utrobe
11 Zašto ne umreh u utrobi?
12 Zašto me prihvatiše kolena?
13 Jer bih sada ležao i počivao;
14 S carevima i savetnicima zemaljskim,
15 Ili s knezovima,
16 Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno,
17 Onde bezbožnici prestaju dosađivati,
18 I sužnji se odmaraju
19 Mali i veliki onde je,
20 Zašto se daje videlo nevoljniku
21 Koji čekaju smrt a nje nema,
22 Koji igraju od radosti
23 Čoveku, kome je put sakriven
24 Jer pre jela mog dolazi uzdah moj,
25 Jer čega se bojah dođe na mene,
26 Ne počivah niti imah mira niti se odmarah,