1 Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.
2 Jer ako je ono što je govoreno preko anđela utvrđeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:
3 Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama,
4 kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.
5 Jer Bog ne pokori anđelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.
6 Ali neko posvedoči negde govoreći:
7 Umalio si ga malim nečim od anđela,
8 Sve si pokorio pod noge Njegove.
9 A umanjenog malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.
10 Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.
11 Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom
12 govoreći:
13 I opet:
14 Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
15 i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
16 Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
17 Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
18 Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.