1 Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.
2 Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi,
3 Ruvime, ti si prvenac moj,
4 Navro si kao voda;
5 Simeun i Levije, braća,
6 U tajne njihove da ne ulazi duša moja,
7 Proklet da je gnev njihov, što beše nagao,
8 Juda, tebe će hvaliti braća tvoja,
9 Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj;
10 Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude
11 Veže za čokot magare svoje,
12 Oči mu se crvene od vina
13 Zavulon će živeti pokraj mora
14 Isahar je magarac jak u kostima,
15 I vide da je počivanje dobro
16 Dan će suditi svom narodu,
17 Dan će biti zmija na putu
18 Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.
19 A Gad, njega će vojska savladati;
20 U Asira će biti obilata hrana,
21 Neftalim je košuta puštena,
22 Josif je rodna grana,
23 Ako ga i ucveliše ljuto
24 Opet osta jak luk njegov
25 Od silnog Boga oca tvog,
26 Blagoslovi oca tvog
27 Venijamin je vuk grabljivi,
28 Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.
29 Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,
30 u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.
31 Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.
32 A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.
33 A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.