1 Onu noć ne mogaše car spavati, i zapovedi te mu donesoše knjigu od znamenitih događaja, dnevnike, te je čitaše caru.
2 I nađe se zapisano kako je Mardohej prokazao za Vihtana i Teresa, dva dvoranina, koji čuvahu stražu na pragu, da gledaju da dignu ruke na cara Asvira.
3 Tada reče car: Kakva je čast i kako je dobro učinjeno Mardoheju za to? A momci carevi, sluge njegove, rekoše: Nije mu učinjeno ništa.
4 A car reče: Ko je u tremu? A Aman beše došao u spoljašnji trem dvora carevog da kaže caru da se obesi Mardohej na vešala koja mu je pripravio.
5 A momci carevi rekoše mu: Gle, Aman stoji u tremu. A car reče: Neka dođe.
6 I Aman dođe, a car mu reče: Šta treba učiniti čoveku kog car hoće da proslavi? A Aman reče u sebi: Koga bi car hteo proslaviti ako ne mene?
7 I reče Aman caru: Koga car hoće da proslavi,
8 treba doneti carsko odelo koje car nosi, i dovesti konja na kome car jaše, i metnuti mu na glavu venac carski;
9 i odelo i konja treba dati kome između najvećih knezova carevih da obuku čoveka onog kog car hoće da proslavi, pa da ga provedu na konju po ulicama gradskim i viču pred njim: Ovako biva čoveku koga car hoće da proslavi.
10 Tada reče car Amanu: Brže uzmi odelo i konja kao što reče, i učini tako Mardoheju, Judejcu koji sedi na vratima carevim; nemoj izostaviti ništa što si rekao.
11 I uze Aman odelo i konja, i obuče Mardoheja i provede ga na konju po ulicama gradskim vičući pred njim: Ovako biva čoveku koga car hoće da proslavi.
12 Potom se vrati Mardohej na vrata careva, a Aman brže otide kući svojoj žalostan i pokrivene glave.
13 I pripovedi Aman Seresi, ženi svojoj i svim prijateljima svojim sve što mu se dogodi. Tada mu rekoše mudraci njegovi i Seresa žena njegova: Kad je od judejskog semena Mardohej pred kojim si počeo padati, nećeš mu odoleti, nego ćeš pasti pred njim.
14 I dok oni još govorahu s njim, dođoše dvorani carevi i brže odvedoše Amana na obed koji zgotovi Jestira.