1 Bolje je ime nego dobro ulje,
2 Bolje je ići u kuću gde je žalost nego gde je gozba,
3 Bolja je žalost nego smeh,
4 Srce je mudrih ljudi u kući gde je žalost,
5 Bolje je slušati karanje mudroga
6 Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov;
7 Nasilje obezumljuje mudroga,
8 Bolji je kraj stvari nego početak joj;
9 Ne budi nagao u duhu svom na gnev,
10 Ne govori: Šta je to, te su pređašnji dani bili bolji od ovih?
11 Dobra je mudrost s imanjem,
12 Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon;
13 Pogledaj delo Božije;
14 U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da čovek ne zna šta će biti.
15 Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloći.
16 Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?
17 Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena?
18 Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviće se od svega.
19 Mudrost krepi čoveka više nego deset knezova koji su u gradu.
20 Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.
21 Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog čuo gde te psuje;
22 jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.
23 Sve to ogledah mudrošću i rekoh: Biću mudar; ali mudrost beše daleko od mene.
24 Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko će naći?
25 Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznađem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.
26 I nađoh da je gorča od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sačuvaće se od nje, a grešnika će uhvatiti ona.
27 Gle, to nađoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeći da razumem.
28 Još traži duša moja, ali ne nađoh. Čoveka jednog u hiljade nađoh, ali žene među svima ne nađoh.
29 Samo, gle, ovo nađoh: da je Bog stvorio čoveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.