1 A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.
2 I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dođe u Grčku.
3 Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.
4 I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.
5 Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.
6 A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dođosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
7 A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.
8 I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.
9 A seđaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.
10 A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.
11 Onda iziđe gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
12 A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.
13 A mi došavši u lađu odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.
14 A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu.
15 I odande odvezavši se dođosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dođosmo u Milit.
16 Jer Pavle namisli da prođemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.
17 Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.
18 I kad dođoše k njemu, reče im:
19 služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi rađahu o glavi;
20 kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,
21 svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.
22 I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;
23 osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.
24 Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.
25 I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.
26 Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;
27 jer ne izostavih da pokažem volju Božju.
28 Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
29 jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
30 i između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.
31 Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.
32 I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo među svima osvećenima.
33 Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.
34 Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
35 Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.
36 I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
37 A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,
38 žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u lađu.