1 I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.
2 I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;
3 i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.
4 I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.
5 A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.
6 A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.
7 I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?
8 Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?
9 Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,
10 i iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,
11 Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.
12 I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?
13 A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.
14 A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.
15 Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;
16 nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:
17 I biće u poslednje dane,
18 Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje
19 I daću čudesa gore na nebu
20 Sunce će se pretvoriti u tamu
21 I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.
22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,
23 ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;
24 kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.
25 Jer David govori za Njega:
26 Zato se razveseli srce moje,
27 Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu,
28 Pokazao si mi puteve života:
29 Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.
30 Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,
31 predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.
32 Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.
33 Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.
34 Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori:
35 Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
36 Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.
37 A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?
38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;
39 jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.
40 I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.
41 Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
42 I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.
43 I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.
44 A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.
45 I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.
46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
47 hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.