1 I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevom, ne možete se spasti.
2 A kad posta rasprava, i Pavle i Varnava ne malo se prepiraše s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki od njih idu gore k apostolima i starešinama u Jerusalim za ovo pitanje.
3 A oni onda spremljeni od crkve, prolažahu kroz Finikiju i Samariju kazujući obraćanje neznabožaca, i činjahu veliku radost svoj braći.
4 A kad dođoše u Jerusalim, primi ih crkva i apostoli i starešine, i kazaše sve što učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
5 Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovediti da drže zakon Mojsijev.
6 A apostoli i starešine sabraše se da izvide ovu reč.
7 I po mnogom većanju usta Petar i reče: Ljudi braćo! Vi znate da Bog od prvih dana izabra između nas da iz mojih usta čuju neznabošci reč jevanđelja i da veruju.
8 I Bog, koji poznaje srca, posvedoči im i dade im Duha Svetog kao i nama.
9 I ne postavi nikakve razlike među nama i njima, očistivši verom srca njihova.
10 Sad dakle šta kušate Boga i hoćete da metnete učenicima jaram na vrat, kog ni očevi naši ni mi mogosmo poneti?
11 Nego verujemo da ćemo se spasti blagodaću Gospoda Isusa Hrista kao i oni.
12 Onda umuče sve mnoštvo, i slušahu Varnavu i Pavla koji pripovedahu kolike znake i čudesa učini Bog u neznabošcima preko njih.
13 A kad oni umukoše, odgovori Jakov govoreći: Ljudi braćo! Poslušajte mene.
14 Simon kaza kako Bog najpre pohodi i primi iz neznabožaca narod k imenu svom.
15 I s ovim se udaraju reči proroka, kao što je napisano:
16 Potom ću se vratiti,
17 Da potraže Gospoda ostali ljudi
18 Bogu su poznata od postanja sveta
19 Zato ja velim da se ne dira u neznabošce koji se obraćaju k Bogu;
20 nego da im se zapovedi da se čuvaju od priloga idolskih i od kurvarstva i od udavljenog i od krvi, i što njima nije milo drugima da ne čine.
21 Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima koji ga propovedaju, i po zbornicama čita se svake subote.
22 Tada nađoše za dobro apostoli i starešine sa svom crkvom da izberu između sebe dvojicu i da pošlju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu koji se zvaše Varsava, i Silu, ljude znamenite među braćom.
23 I napisaše rukama svojim ovo: Apostoli i starešine i braća pozdravljaju braću koja su po Antiohiji i Siriji i Kilikiji što su od neznabožaca.
24 Budući da mi čusmo da neki od nas izišavši smetoše vas rečima, i raslabiše duše vaše govoreći vam da se obrezujete i da držite zakon, kojima mi ne zapovedismo;
25 zato nađosmo za dobro mi jednodušno sabrani izbrane ljude poslati vama s ljubaznim našim Varnavom i Pavlom,
26 s ljudima koji su predali duše svoje za ime Gospoda našeg Isusa Hrista.
27 Poslasmo dakle Judu i Silu, koji će to i rečima kazati.
28 Jer nađe za dobro Sveti Duh i mi da nikakvih tegoba više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih:
29 Da se čuvate od priloga idolskih i od krvi i od udavljenog i od kurvarstva, i šta nećete da se čini vama ne činite drugima; od čega ako se čuvate, dobro ćete činiti. Budite zdravi.
30 A kad ih opremiše, dođoše u Antiohiju, i sabravši narod predaše poslanicu.
31 A kad pročitaše, obradovaše se utesi.
32 A Juda i Sila, koji i proroci behu, mnogim rečima utešiše braću i utvrdiše.
33 I pošto biše onamo neko vreme, otpustiše ih braća s mirom k apostolima.
34 Sila nađe za dobro da ostane onamo, A Juda se vrati u Jerusalim.
35 A Pavle i Varnava življahu u Antiohiji i učahu i propovedahu reč Gospodnju s mnogima drugim.
36 A posle nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću po svim gradovima po kojima propovedasmo reč Gospodnju kako žive.
37 A Varnava htede da uzmu sa sobom Jovana prozvanog Marka.
38 Pavle pak govoraše: Onog koji nas je odustao u Pamfiliji i nije išao s nama na delo na koje smo bili određeni, da ne uzimamo sa sobom.
39 Tako postade raspra da se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi u Kipar.
40 A Pavle izbravši Silu iziđe predan blagodati Božjoj od braće.
41 I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući crkve.